• +381 18 41 0000 9
  • +381 66 065 277 --
  • IZLETI U SRBIJI

    Izleti u Srbiji

    Tumane - Golubac - Nimnik

    MANASTIR TUMANE: je pravoslavni manastir Eparhije braničevske Srpske pravoslavne crkve. Nalazi se u Golubačkoj dolini na samoj obali istoimenog potoka, 8 km udaljen od Golupca. O osnivanju manastira do danas se u narodu čuva živo predanje koje se vezuje za proslavljenog junaka Miloša Obilića. Uoči samog boja na Kosovu, Miloš je nehotice prilikom lova ranio Sv. Zosima, pravoslavnog monaha pristiglog sa dalekog Sinaja. U znak poravnanja, a u strahu od Gospoda, tražeći oprost, nad grobom Svetitelja započeo je gradnju zadužbine koju je nakon njegove pogibje na Kosovu narod svojim rukamo i darovima završio. Najveća svetinja ovog manastira jesu čudotvorne mošti Sv. Zosima za koje se vezuju mnoga isceljenja, zbog čega je manastir poznat i pod nazivom Đerdapski Ostrog. Nedaleko od manastira (oko 800m) u gustoj bukovoj šumi, nalazi se Isposnica Sv. Zosima, autentično sačuvana iz vremena kada je svetitelj živeo u njoj. Sastoji se od male pećinske crkve i skromne monaške kelije prislonjene uz stenu. Jedna je od nekoliko sačuvanih u Srbiji.

    Đavolja varoš

    Manastiri Fruške Gore i Karlovci

    Novi Pazar i Stari Ras

    Uvac - Sjenica - Novi Pazar

    Uvac i Sjenica

    Specijalni rezervat prirode “Uvac” nalazi se na teritoriji opštine Nova Varoš, sa površinom od 5525 hektara i na teritoriji opštine Sjenica sa površinom od 2018 hektara. Sjeničko jezero je dugo 25 kilometara, sa maksimalnom dubinom od 108 metara, na nadmorskoj visini od 985 metara, a najlepši utisak posetioci imaju sa vidikovca “Molitva. Na obalama Zlatarskog i Sjeničkog jezera nalazi se najveće stanište beloglavog supa na Balkanu. Zlatarskom jezeru pripadaju i čuveni meandri reke Uvac, koji predstavljaju jedan od najprepoznatljivijih brandova Srbije. Posetioci Prirodnog Rezervata Uvac imaju izbor smestaja u izuzetno udobnim hotelima i zivopisnim seoskim turistickim domacinstvima koja pruzaju turisticke usluge. Deo klisure reke Uvac, površine 2717 ha, koji se prostire na liticama na nadmorskoj visini od 902 do 1276 metara, proglašen je Specijalnim rezervatom prirode Uvac, jer je prirodno stanište zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, /beloglavog supa -“čistača prirode” i ribe mladice/, reliktnih vrsta u Evropi.

    Resavska pećina

    Subotica - Palić - Segedin

    Tragom srpskih vampira

    Uvac i Zlatibor

    Vojvođanska turica

    „Gledam Banat, Srem i Bačku s Fruške Gore, gledam tako, a u duši lom. Tu je nekad kažu knjige bilo more, čekalo me pa presušilo...“ O da, kako to samo Đole slika svojim stihovima, možemo i da zamislimo, ili ne, ali knjige zaista kažu da je ovde nekad bilo more... Duboko, plavo, beskrajno... Panonsko... Mora više nema, ostade sva ta ravnica, prostrana, po malo samo zatalasana, plodna, melanholično romantična... Ostaje zaista nepoznanica, i gde se dede to veliko more, i kako baš ovde se rodiše najveći romantičari srpske književnosti? Kakvu li su samo inspiraciju našli u njoj? Zaplovimo po njoj u ritmu tročetvrtinskog takta valcera, i samo će nam se kasti... Na ovoj Vojvođanskoj turici otkrićemo tajnu Marodićevog ikonostasa, ali i Pajinog ikonostasa. I još jedna ikona krije svoju tajnu, Predićeva. Pričaćemo o čika Sveti, Đuri, Lazi, Zmaju... Ali i nesrećnom Branku. Dodirnućemo se i te beskrajno čudnovate priče o Dunđerskima. Posetićemo svetionike kulture serbske. Uživaćemo u pogledima i snovima koje samo ravnica može dati. Pokušaćemo da se saživimo sa njom i da otkrijemo tu skrajnutu romantičnost skrivenu u njoj. Lađa nas čeka, idemo na panonsko more!

    Djerdap - mesto rođenja civilizacije

    Istočna Srbija-još uvek neotkrivena. Kulturna je riznica srpske srednjovekovne baštine, prostor sa netaknutim prirodnim vrednostima i skriveni adut našeg turizma. Specifična narodna tradicija i ponos utkani su u ljude iz ovih krajeva. Ponosni gorštaci biće nam najsrdačniji domaćini. Posetićemo prestoni grad srpske despotovine-Smederevo, smešten između Dunava i Jezave. Čućemo legende o „prokletoj Jerini“ i njenoj svireposti u toku podizanja tvrđave. Na vili Zlatni breg pričaće se priče o srpskoj Kraljici Dragi i balovima koje je priređivala... Potom nas Dunav vodi pravo u Golubački grad za koji su vezane legende koje nam u sadašnjost vraćaju vizantijsku princezu Jelenu, lepu Golubinu, turske paše i Šešir kulu... I dalje pratimo Dunav... U svom toku od 2.888km Đerdapska klisura je kruna njegove lepote. Baš u ovom delu u samo 100km Dunav je najširi, najuži i najdublji. Nakon konaka u hotelu na obali reke čeka nas hedonistički dan u Negotinu čuji su stanovnici bili junaci-hajduci pošto je istorija tako htela a danas piju odlično vino zato što tako hoće geografija. Treći dan obićićemo betonskog gorostasa koji je zauzdao moć Dunava prvi i jedini put. Gradnja brane potopila je brojna sela i gradove, a među njima „Dunavsku atlantidu“ – Adu Kale, ostrvo na kome se nakupilo legendi i istorije dovoljno za nekoliko svetova... Obići ćemo Donji Milanovac, varoš hiljade ruža, i posetićemo čudesno lep etno kompleks Kapetan Mišin breg. Na kraju putovanja predahnućemo na jezeru od srebra...

    Djerdap - mesto rođenja civilizacije

    Istočna Srbija-još uvek neotkrivena. Kulturna je riznica srpske srednjovekovne baštine, prostor sa netaknutim prirodnim vrednostima i skriveni adut našeg turizma. Specifična narodna tradicija i ponos utkani su u ljude iz ovih krajeva. Ponosni gorštaci biće nam najsrdačniji domaćini. Posetićemo prestoni grad srpske despotovine-Smederevo, smešten između Dunava i Jezave. Čućemo legende o „prokletoj Jerini“ i njenoj svireposti u toku podizanja tvrđave. Na vili Zlatni breg pričaće se priče o srpskoj Kraljici Dragi i balovima koje je priređivala... Potom nas Dunav vodi pravo u Golubački grad za koji su vezane legende koje nam u sadašnjost vraćaju vizantijsku princezu Jelenu, lepu Golubinu, turske paše i Šešir kulu... I dalje pratimo Dunav... U svom toku od 2.888km Đerdapska klisura je kruna njegove lepote. Baš u ovom delu u samo 100km Dunav je najširi, najuži i najdublji. Nakon konaka u hotelu na obali reke čeka nas hedonistički dan u Negotinu čuji su stanovnici bili junaci-hajduci pošto je istorija tako htela a danas piju odlično vino zato što tako hoće geografija. Treći dan obićićemo betonskog gorostasa koji je zauzdao moć Dunava prvi i jedini put. Gradnja brane potopila je brojna sela i gradove, a među njima „Dunavsku atlantidu“ – Adu Kale, ostrvo na kome se nakupilo legendi i istorije dovoljno za nekoliko svetova... Obići ćemo Donji Milanovac, varoš hiljade ruža, i posetićemo čudesno lep etno kompleks Kapetan Mišin breg. Na kraju putovanja predahnućemo na jezeru od srebra...

    Banat - škripa đerma i bagremov 'lad

    Ovaj put dragim ljudima pošaljite razglednice iz srednjeg Banata. Vojvodina je od davnina bila predeo posebne lepote i sentimenta. Predeo na kome se živi u skladu sa prirodom. Nekada je bila most između Orijenta i Evrope, a danas premošćava Balkan i Srednju Evropu. Upravo ovo je učinilo da se nekada negostoljubiv, močvarni prostor ljudskim radom kultiviše i pretvori u zemlju 'leba, suncokreta i vinograda, zemlju ptica, trske, reka i drvenih čamaca, zemlju vetrenjača, konja, salaša i tambure. Vojvodina je ovim motivim inspirisala slikare i pesnike pa su se njeni predeli pronašli u skikama Šumanovića i Konjovića, u pesmama Mike Antića i Zvonka Bogdana. Na ovom putu bićemo u prilici da vidimo vetrenjaču koja kao kakav džin stoji u banatskoj ravnici, da se šetamo obalom slanog jezera, da zamislimo luksuz vojvođanskih dvoraca i dekadenciju plemićkih porodica, da slušamo o pesnicima, slikarima i njihovim muzama, da čujemo kako žive sove i mamuti, da se zabavimo uz begeš, prim i bas prim tambure. Penjaćemo se na tornjeve da sagledamo neizmernu ravnicnu i nakon toga šetaćemo pored, u pesmi opevanih, čamaca na Tisi.

    Pešter i Uvac - Tamo gde vetrovi krstare

    Tamo gde vetrovi krstare i donose divne prizore, neverovatne priče, odnose prašinu vekova, i donose neka nova vremena... Tamo smo se uputili. Iako su nekada, tamo s kraja 19. veka, činovnike po kazni slali u Ivanjicu, niko ne zna pravi razlog takvih odluka, i zbog čega Nušić izabra baš ovu varošicu za svoje pošalice iz Sumnjivog lica. No, svakako, mnogi kada vide ovaj gradić, požele da i njih po kazni baš ovde pošalju. Ušuškana u raskošnu prirodu, na reci Moravici koja žumori vekovima, smestila se ova varoš, ponosna na sve svoje znamenite građane, pa naravno i na đenerala Dražu Mihajlovića. Potom sledi kanjon reke Uvac, već toliko znan, jer fotografije njegovih meandara preplavile su internet, i čim vidite jednu od njih, poželite da se tamo barem na tren nađete. A mi ćemo videti najlepši deo ovog kanjona, popećemo se na njegove vidikovce, pokušaćemo i da ugledamo supove, zaštitnike Uvca. Pešterska visoravan, surova, ali pitoma u pogledima, ostaviće nas sve bez daha. Njene priče su neobične, a ono što u takvom surovom klimatskom predelu stvore ljudske ruke, ima posebnu vrednost. Ukusi sa Peštera su drugačiji, uostalom drugačiji su i sami pogledi na svet koje tamnošnje stanovništvo ima. Sa Peštera put nas vodi preko Nove Varoši do divnog Zlatarskog jezera u čijim vodama se ogleda stameni Zlatar, a potom odlazimo do dobro nam poznatog Zlatibora, ali opet malo drugačije, baš kako to Fantast uvek i radi. Posetićemo selo Ljubiš gde ćemo se okrepiti u jednom divnom restorančiću, i gde ćemo pokušati da upijemo sve te lepote Zlatibora i Ljubiša o kojima toliko mnogo u svojim pesmama naš Ršum priča. Pravo putovanje za uživanje!

    Šumadija - predeo slikan čajem

    Neko je nekada i negde napisao „Šumadija je predeo slikan čajem“, i bio je u pravu… To je predeo slikan srcem, jer i jeste srce naše lepe zemlje Srbije. Oslikavan vekovima, a vredne ruke Šumadinaca oblikovale su njenu dušu… Šumadija, zatalasana, raskošna, pesmom opevana… Zemlja opanaka, valovitih brda, plodnih dolina, srdačnih domaćina… Na ovom našem putešestviju možda ćemo posetiti već dobro znane destinacije, ali pokušaćemo da ih predstavimo na drugačiji način… Posetićemo maleni Savinac sa njegovom divnom malom crkvom i grobom Vilhelmine Mine Karadžić i čuti divnu priču o ćerci našeg velikog Vuka. Naše putešestvije će nas potom odvesti do šumadijske prestonice, grada Kragujevca. Moramo videti i divni Levač, „baštu Šumadije“, a tamo ćemo posetiti manastir Lipar i jedno divno domaćinstvo gde ćemo moći da kupimo tradicionalne proizvode iz ovog dela Srbije. Po mnogima najlepša banja Srbije je Vrnjačka banja, te je i izabrasmo da nam bude mesto počinka… Tu ćemo se zasladiti u čuvenoj Švajcariji, prošetati se do mosta ljubavi, uživati u parkovima… Iz banje ćemo imati i jedan lep izlet do Župe Aleksandrovačke, odnosno kako je konzul Deko rekao do srpske Šampanje. Ovaj vinorodni kraj već je dobro poznat po izvrsnim vinima, te ćemo i mi uživati u njima. U povratku nas čeka grad Kruševac, srednjovekovna Lazareva prestonica. Ispričaćemo lepu priču o knezu Lazaru i pripremama za Kosovski boj. Lepo putovanje kojim ćemo još više zavoleti našu Srbijicu. Dobro nam došli prijatelji!

    Šumadija - predeo slikan čajem

    Neko je nekada i negde napisao „Šumadija je predeo slikan čajem“, i bio je u pravu… To je predeo slikan srcem, jer i jeste srce naše lepe zemlje Srbije. Oslikavan vekovima, a vredne ruke Šumadinaca oblikovale su njenu dušu… Šumadija, zatalasana, raskošna, pesmom opevana… Zemlja opanaka, valovitih brda, plodnih dolina, srdačnih domaćina… Na ovom našem putešestviju možda ćemo posetiti već dobro znane destinacije, ali pokušaćemo da ih predstavimo na drugačiji način… Posetićemo maleni Savinac sa njegovom divnom malom crkvom i grobom Vilhelmine Mine Karadžić i čuti divnu priču o ćerci našeg velikog Vuka. Naše putešestvije će nas potom odvesti do šumadijske prestonice, grada Kragujevca. Moramo videti i divni Levač, „baštu Šumadije“, a tamo ćemo posetiti manastir Lipar i jedno divno domaćinstvo gde ćemo moći da kupimo tradicionalne proizvode iz ovog dela Srbije. Po mnogima najlepša banja Srbije je Vrnjačka banja, te je i izabrasmo da nam bude mesto počinka… Tu ćemo se zasladiti u čuvenoj Švajcariji, prošetati se do mosta ljubavi, uživati u parkovima… Iz banje ćemo imati i jedan lep izlet do Župe Aleksandrovačke, odnosno kako je konzul Deko rekao do srpske Šampanje. Ovaj vinorodni kraj već je dobro poznat po izvrsnim vinima, te ćemo i mi uživati u njima. U povratku nas čeka grad Kruševac, srednjovekovna Lazareva prestonica. Ispričaćemo lepu priču o knezu Lazaru i pripremama za Kosovski boj. Lepo putovanje kojim ćemo još više zavoleti našu Srbijicu. Dobro nam došli prijatelji!

    Subotica - sa salašom želja da me mine

    Ovaj put dragim ljudima pošaljite razglednice sa severa naše zemlje. Vojvodina je od davnina bila predeo posebne lepote i sentimenta. Predeo na kome se živi u skladu sa prirodom. Nekada je bila most između Orijenta i Evrope, a danas premošćava Balkan i Srednju Evropu. Upravo ovo je učinilo da se nekada negostoljubiv, močvarni prostor ljudskim radom kultiviše i pretvori u zemlju 'leba, suncokreta i vinograda, zemlju ptica, trske, reka i drvenih čamaca, zemlju vetrenjača, konja, salaša i tambure. Vojvodina je ovim motivim inspirisala slikare i pesnike pa su se njeni predeli pronašli u skikama Šumanovića i Konjovića, u pesmama Mike Antića i Zvonka Bogdana. Putešestvije započinjemo obilaskom ergele konja Kelebija. Plemenita rasa konja Lipicanera broji preko 60 grla na ovom prelepom imanju. Imaćemo priliku da vidimo konje koji jure iz zadovoljstva i da se truckamo na fijakerima. U našem nasevernijem gradu upoznaćemo se na nesvakidašnjim kulturnim nasleđem izgrađenim u stilu čuvene mađarske secesije, a kada padne noć u opuštenoj atmosferi, sa dobrom hranom i kvalitetnim vinima zabaviti uz begeš, prim i bas prim tambure. Sutradan idemo u razgledanje dva jezera, Ludoškog - čija lepota se ogleda u njegovoj netaknutoj prirodi, i Palićkog gde čovek čitav jedan vek svojim radom i umećem ulepšava jezersku obalu i pravi od nje mesto uživanja i dokolice. Za kraj nas čeka poseta veličanstvenoj vinariji Zvonko Bogdan usidrenoj u moru svojih vinograda na istočnoj obali Palićkog jezera.

    Somborske ruže - priče sa severa Bačke

    Postoje neke pesme koje prosto, kada ih čujete, razgale celu dušu... Probude sećanja... Takva je pesma „Somborske ruže“. Ovaj divni grad na severu Bačke ima svoje brojne pesme koje pevaju o fijakerima, i kazuju kako u ovom gradu svega ima, pa čak i žene u njemu piju vina. Na ovom putešestviju zaplešćemo pogledu u krošnjama somborskih bođoša, raznežiće nas i rastužiti mnoge čudnovate priče, kazivaće se stihovi pesama, prepustićemo se potpunom uživanju u jednom sasvim jednoličnom pejzažu ravnice u kojoj ćemo pokušati da odgonetnemo tajnu kakva je njena veza sa beskrajnom romantikom koja se po njoj pruža do u nedogled. Od Bačkog Petrovca, varošice poznate po svom kulenu, ali i po vrednim i dobrim Slovacima, preko Kulpina i neizostavnoj priči o Dunđerskima, pa do Ravangrada, divnog bačkog seoca Monoštora i na kraju Panonija sa svojim nekim interesantnim kazivanjima. Jedno sasvim lepo putovanje kroz sećanje...

    Sa Ovčara i Kablara - odjeci tišine

    Koliko samo puta sam prošao ovuda, usput samo malo očima pokupio svu tu lepotu, ne sluteći da ta usputna lepota nije ni blizu one lepote koju bih dobio da sam samo malo zastao. I zastadoh. Pogledah! Pogled mi seže niz uzburkanu Zapadnu Moravu koja samo ponekim malim talasom remeti tu tišinu. A tišina je na ovom mestu najvrednija! Nju sam prvu čuo! I pogledom lutah ka padinama Kablara, zapitah se kakvi samo pogledi mogu biti sa njegovih vrhova? Postoje tajne staze koje vode do ove lepote, a kada se njima uputite, bićete nagrađeni. Poželećete da satima samo sedite i slušate te odjeke tišine gledajući u divne meandre Morave... Ima tu i istorije, na svakom koraku. Ona je zapisana u svakom kamenu slavnih manastira koji svojom svetošću i vekovnošću darivaše ovom kraju ime Srpske Svete Gore. Sva čula su na ovom mestu zadovoljena, i čulo vida, čulo sluha, ukusa dodira, no čulo govora ne bi trebali da koristimo obilato, šteta je remetiti ovu svetu tišinu. Ovačarsko-kablarska klisura biće pravo otkrovenje za Vas, a kada tome dodamo i priče iz divnog Čačka, utisak koji ćete poneti sa ovog putovanja biće jak i trajaće godinama. Da, trajaće godinama, baš kao i utisak koji ćete poneti nakon posete Zlakusi, ali tek kada vidite Taru i vidikovac Banjska stena, shvatićete da živimo u divnoj zemlji prepunoj lepota i čudesnih priča. I baš uvek kada budete prolazili ovim krajem poželećete da se zaustavite i ponovo čujete te divne odjeke tišine.

    Sa Ovčara i Kablara - odjeci tišine

    Koliko samo puta sam prošao ovuda, usput samo malo očima pokupio svu tu lepotu, ne sluteći da ta usputna lepota nije ni blizu one lepote koju bih dobio da sam samo malo zastao. I zastadoh. Pogledah! Pogled mi seže niz Zapadnu Moravu koja samo ponekim malim talasom remeti tu tišinu. A tišina je na ovom mestu najvrednija! Nju sam prvu čuo! I pogledom lutah ka padinama Kablara, zapitah se kakvi samo pogledi mogu biti sa njegovih vrhova? Postoje tajne staze koje vode do ove lepote, a kada se njima uputite, bićete nagrađeni. Poželećete da satima samo sedite i slušate te odjeke tišine gledajući u divne meandre Morave... Ima tu i istorije, na svakom koraku. Ona je zapisana u svakom kamenu slavnih manastira koji svojom svetošću i vekovnošću darivaše ovom kraju ime Srpske Svete Gore. Sva čula su na ovom mestu zadovoljena, i čulo vida, čulo sluha, ukusa, dodira, no čulo govora ne bi trebali da koristimo obilato, šteta je remetiti ovu svetu tišinu. Ovačarsko-kablarska klisura biće pravo otkrovenje za Vas, a kada tome dodamo i priče iz divnog Čačka, utisak koji ćete poneti sa ovog putovanja biće jak i trajaće godinama. I baš uvek kada budete prolazili ovim krajem poželećete da se zaustavite i ponovo čujete te divne odjeke tišine.